O zeolitu

struktura-zeolita

Zeoliti su istinsko čudo prirode. Ovaj čarobni mineral koga su stari grci zvali „kamen života“, je vulkanskim putem došao iz utrobe zemlje. U dodiru s alkalnim slanim vodama u toku miliona godina, formiran je kao zeolitsko kamenje aluminijsko silikatnog sastava. Do sada je utvrđeno 194 vrste prirodnih zeolita, kao na primer, klinoptilolit, šabanit, natronit, heilandit, itd. Zeoliti imaju kristalnu rešetkastu strukturu kao pčelinje saće u formi tetraedra koji predstavljaju molekularno sito za katjonsku razmenu. Kristali zeolita formiraju čitav lavirint kanala i pora različitog profila od čega zavisi i vrsta zeolita.

Zeoliti klinoptilolita imaju negativno naelektrisanje sa 160 anijona. Ta vrlo otvorena mreža kanala ili nano pora ima relativno ogromnu površinu. Pola kilograma zeolitskog praha ima površinu fudbalskog igrališta! Zato mala količina zeolita koji je pravilno aktiviran i adekvatno usmeren ima ogroman učinak. U zeolitima su deponovana jedinstvena svojstva koja ga razlikuju od svih minerala na planeti. Njegova čudesna svojstva su otkrivena tek u drugoj polovini 20-tog veka.

Osnovno svojstvo svih zeolita je kapacitet katjonske razmene (CEC – cation exchange capacity). To je sposobnost zeolita da u svoju nano (milioniti deo milimetra) poroznu molekularnu strukturu privlači kao magnetom i upija, razmenjuje pozitivno naelektrisane katjone i negativne anijone. Na taj način selektivno absorbuje specifične molekule gasova, vode, vrši razmenu sopstvenih katjona za druge katjone na bazi jonske selektivnosti. Time se vrše osnovni procesi aktiviranja uspavanih sposobnosti zeolita.

Zeoliti tako predstavljaju prirodan ekološki čist lek protiv svih trovača i zagađivača na planeti, posebno onih koje čini čovek kao najveći zagađivač. Postupkom prerade zeolita najvažnije je da se termičkom obradom iz kristalne rešetke zeolita ukloni voda koja zauzima 55% molekularnog prostora. U taj prostor kroz molekularno sito se vrši katjonska razmena. Taj proces se odvija u nano uslovima tako da se ne menja ni fizička ni hemijska matrica zeolita ni njegov volumen! Tako prerađeni, aktivirani zeolit predstavlja ekološki čist upijač, molekularni sunđer svih vrsta zagađivača, vode, vazduha, zemljišta, uključujući i radioaktivna zagađenja. Nuklearna centrala u Černobilu je dekontaminirana zeolitom. Dekontaminacija u Fukušimi se takođe vrši zeolitom. Zeolitski molkularni sunđer u mikro uslovima deluje kao „crna rupa“ u svemirskim makro uslovima!

Potreba za preparatima na bazi zeolita raste uporedo sa rastom zagađivanja planete. I pored toga dosadašnja prerada prirodnih zeolita je vrlo skromna – iznosi svega oko 3 000 000 tona. Od toga 2 000 000 tona se odnosi na Kinu, a na SAD samo 69 000 tona. Zagađenje planete napreduje takvim tempom da će biti neophodno veće korišćenje zeolita kao ekološki najčistijoj materije u prirodi. Zeolita ima dovoljno u prirodi za takvu ulogu. Moguća je i jeftina proizvodnja sintetičkog zeolita pošto silicijuma i azota u prirodi ima u neograničenim količinama, ali je njihov katjonski kapacitet u odnosu na prirodni zeolit daleko manji.